Ovisnost o poslu spada među ovisnosti o ponašanju s relativno dugom istorijom istraživanja i teorijskih istraživanja.

Kompulzivna preopterećenost je vjerovatno prisutna u ljudskim društvima od davnina; međutim, prema našim saznanjima, nema dostupnih sistematskih studija o ovom pitanju. Pretjerana zaokupljenost poslom i produktivnošću, često povezana s pohlepom, pretjeranom brigom i anksioznošću, može biti nesumnjivo datira najmanje do 5/6. vijeka prije nove ere. 

HRONIKA KLINIČKOG I NAUČNOG INTERESA

1903 Pierre Janet je opisao "psihasteniju" povezanu sa perfekcionističkim brigama (i nalik nečemu što će se kasnije nazvati opsesivno kompulzivnim poremećajem ličnosti; OCPD), a kasnije je usvojio Sigmund Freud. Utvrđeno je da psihastenici imaju fizičke probleme kao što su glavobolja, bolovi u leđima ili nesanica.

1919 Sándor Ferenci je opisao tzv.Sunday Neurosis“. Simptomi sslični onima koje doživljavaju psihasteničari i drugi fizički simptomi uočeni su među neke osobe u dane kada su pokušavali da se odmore od posla. Ovo je možda prva indikacija simptoma ustezanja vezanih za ovisnost o poslu u kliničkoj literaturi. 

1952 DSM-I (APA 1952, str. 37) uključivao je kompulzivnu ličnost sa karakteristikama kao što su „neumerena sposobnost za rad“ i „nedostatak [normalne] sposobnosti za opuštanje“.

1968/1971 Pojam radoholizma/ovisnosti o radu uveden je u psihološku literaturu od strane Wayne Oates.

1970-ih  Već 1970-ih su prepoznate radoholičke tendencije medicinska literatura visokog profila.

2013 Pretjerana posvećenost poslu bila je jedan od rijetkih kriterija OCPD-a koji su opstali od DSM-III do DSM 5 (APA 2013), a u literaturi o OCPD-u se često naziva „radoholizmom“ (Grilo et al. 2004).